Zašto putevi u Srbiji propadaju brže nego u drugim zemljama
ŠTO SE POGREŠNO NAPRAVI, VREME NE ISPRAVI


Rubrika: SAT Plus 288
Datum izdavanja: 26.04.2012

Prošle godine su za krpljenje rupa i redovno održavanje puteva izdvojene 10,54 milijarde dinara (94,5 miliona evra) a potrošeno je više od 200.000 tona asfalta. Taj novac kroz takse, cenu goriva i putarinu obezbeđuju vozači, isti oni koji na svojim automobilima odvaljuju auspuhe i krive felne na udarnim rupama. Stručnjaci kažu da za loše stanje putne mreže veći deo odgovornosti snose ljudi (projektanti, putari, upravljači puta, pa i obični građani), a manji se pripisuje dejstvu prirode

Vozačima u Srbiji je dozlogrdilo da početkom svakog proleća imaju istu priču na putevima. Rupa rupu sustiže a kolotrazi se smenjuju sa zakrpama, pa je na pojedinim deonicama prava umetnost ne oštetiti automobil. Ma koliko bili vešti, nema vozača koji u toj disciplini slaloma na četiri točka barem jednom nije uleteo u neku veliku i duboku rupu (popularno nazvanu udarna) i zbog toga oštetio felnu, pneumatik ili čak odvalio neki deo auspuha. Vozači znaju da

sve što se koristi, pa tako i put, jednom mora da se pohaba, i da su oštećenja na kolovozu jednostavno neminovna stvar. Međutim, ono što ne mogu da prihvate jeste činjenica da kod nas putevi brže propadaju nego u inostranstvu kao i da se neophodni radovi obavljaju tek kada kolovoz liči na oranicu i kada u opasnosti nije samo podvozje automobila već i bezbedno odvijanje saobraćaja. Zašto je to tako, pokušali smo da saznamo od stručnjaka ali i inspektora koji brinu o javnim putevima…